digitalna biblioteka
Дигитална Народна библиотека Србије изграђена је у складу са принципима отвореног приступа знању и информацијама.
Дигитализована грађа из колекција Народне библиотеке Србије представља јавно национално добро.
igitalne biblioteke su bibiloteke u kojima se naglasak
stavlja na pristup dokumentima i na pružanje
igitalne biblioteke
su bibiloteke u kojima se naglasak
igitalne biblioteke su bibiloteke u kojima se naglasak
stavlja na pristup dokumentima i na pružanje
informacionih usluga – za razliku od tradicionalnih
biblioteka, u kojima su najvažnije biblioteþka zgrada i
tomovi publikacija [1]. Svrha im je, meÿutim ista: i
digitalne i tradicionalne biblioteke treba da pruže podršku
korisnicima u pretraživanju, nalaženju i pribavljanju
dokumenata, ali organizacija prvih treba da bude
usmerena više na usluge nego na fiziþki prostor.
Najznaþajniji element o kojem treba voditi raþuna pri
kreiranju, implementaciji i menadžmentu digitalne
biblioteke jeste njena otvorenost za saradnju i povezivanje
sa drugim bibliotekama u virtuelnom prostoru. Samo kroz
zajedniþku raspodelu svih resursa više razliþitih
biblioteka, moguüe je adekvatno zadovoljenje korisniþkih
potreba. Tradicionalne biblioteke biraju, þuvaju i
isporuþuju informacije. Sve te funkcije zadržavaju i nove
digitalne biblioteke, s tim što je selekcija sve više
zasnovana na principu „na zahtev korisnika˝, što þuvanje
informacija može da bude i izvan odreÿenog ograniþenog
prostora, a isporuka elektronska. Svi ti novi elementi
zahtevaju i veštije korisnike, tako da sve više pažnje treba
usmeravati upravo na obuku korisnika. Kvalitet biblioteka
više se neüe meriti „metrima polica ili knjiga˝, veü pre
svega kvalitetom pruženih usluga. Digitalne biblioteke sve
svoje resurse treba da usmere na zadovoljavanje potreba
korisnika, a ne na nabavku dokumenata. Njihov kvalitet
meriüe se prema nivou usluga i pomoüi koju pružaju
korisnicima u pogledu pronalaženja odgovarajuüih
informacija, a ne prema broju nabavljenih knjiga.
Metadata podaci od kljuþnog su znaþaja u digitalnom
svetu. Svako ko ima nameru da kreira, implementira i
upravlja digitalnom bibliotekom, mora da ima u vidu te
podatke.
jeste izrada vodiþa i harmonizacija standarda na
meÿunarodnom nivou, kako bi bila moguüa što bolja, brža
i kvalitetnija razmena podataka. Potrebno je takoÿe
naglasiti da Web svakako sam po sebi ne predstavlja
digitalnu biblioteku. Iako Web ima mnoge karakteristike
digitalne biblioteke, i iako je þinjenica da bez Web-a ni
digitalna biblioteka ne bi mogla da postoji, ipak je
þinjenica da on ne predstavlja sam po sebi digitalnu
biblioteku, najpre zbog toga što ne nudi organizovane
informacione izvore, odnosno celovit sistem znanja, veü
pre „okean informacija” ispunjen mnogim šumovima i
redundansama.
Ovaj rad je posveüen opisu realizacije digitalne
biblioteke Fakulteta tehniþkih nauka u Novom Sadu.
Naredno poglavlje je najobimnije i posveüeno je opisu
korisniþkog i administratorskog interfejsa realizovane
biblioteke. Poglavlje tri predstavlja skraüeni (usled
ograniþenog prostora) opis korišüenog softverskog alata;
za detaljnija obaveštenja može se kontaktirati direktno
autor [2]. U poslednjem poglavlju data su zakljuþna
razmatranja.
II. OPIS DIGITALNE BIBLIOTEKE
Dolaskom na stranicu digitalne biblioteke
korisnik ima moguünost da izabere želi li da pretražuje
biblioteku, da se informiše o dodatom materijalu na
stranici novosti, da ode na sajt katedre ili da ode na sajt
neke druge digitalne svetske biblioteke.
Glavna stranica digitalne biblioteke
Za administratora postoji posebna stranica –
administracija digitane bibliotekeKorisnici sistema
digitalne biblioteke pristupaju biblioteci preko stranice za
pretraživanje. Putem ove stranice korisnik je u moguünosti
da pretražuje biblioteku po razliþitim kriterijumima. 
Sandra Saki